Krv je građena od istih osnovnih elemenata (crvenih i bijelih krvnih zrnaca, trombocita i plazme), a ono što jednu krvnu grupu razlikuje od druge su njeni antigeni.

Neki antigeni mogu da podstaknu imunitet da napadne krv dobijenu transfuzijom zbog čega je kod transfuzije vrlo bitno znati krvnu grupu donora i primaoca.

Postoje četiri glavne krvne grupe koje određuje prisutnost ili nepostojanje dva antigena, A i B, na površini crvenih krvnih zrnaca. Krvna grupa A na crvenim krvnim zrncima ima samo A antigene (i B antitela u plazmi); krvna grupa B ima samo B antigene na crvenim zrncima (i A antitijela u plazmi); krvna grupa AB ima i A i B antitela na crvenim zrncima (ali ni A niti B antitela u plazmi); dok krvna grupa 0 nema ni A niti B antigene na crvenim krvnim zrncima (ali i A i B antitela u plazmi).

Nulta pozitivna je najčešća krvna grupa u svjetskoj populaciji, dok su osobe s krvnom grupom 0 negativnom univerzalni donori, a osobe s krvnom grupom AB univerzalni primaoci jer mogu da prime krv svake druge krvne grupe.

ZBOG ČEGA JE KRVNA GRUPA 0 POZITIVNA NAJČEŠĆA?

Svaki gen, osim hromosoma Y, dolazi u paru, što znači da svako od nas ima dva duplikata svih mogućih genetskih karakteristika. Dominantan znači da je potrebna samo jedna kopija da bi se neka karakteristika pokazala, a recesivan znači da su nam potrebne obe kopije da bi se karakteristika izrazila.

Kada je riječ o genu AB0, postoje tri moguće karakteristike: A, B ili 0. Karakteristike A i B su dominantne, a 0 je recesivna. To znači da je potreban samo jedan gen AB0 koji je tip A da bi osoba imala krvnu grupu A. Isto tako, treba nam samo jedan duplikat tipa B da bi neko imao krvnu grupu B. No, potrebna su nam dva duplikata karakteristike 0 da bismo imali krvnu grupu 0.

Gen krvne grupe 0 je recesivan jer nam je potreban jedan gen za 0 i jedan za A. Tako nam ostanu antigeni A na membranama ćelija. Zato, da bi neko imao krvnu grupu 0, oba roditelja moraju da imaju krvnu grupu 0. Takođe je važno znati da se aleli (različite verzije gena koji određuje specifične funkcije) ne pojavljuju jednako učestalo u genetskom materijalu. To znači da će osoba sa karakteristikama AA ili Ai imati krvnu grupu A; BB ili Bi će stvoriti krvnu grupu B; AB će stvoriti krvnu grupu AB; a ii će stvoriti krvnu grupu 0, piše Dnevnik.hr.

Alela i jeste mnogo češća od A koja je pak mnogo češća od B. Drugim riječima, u genetskom materijalu nalazi se mnogo i alela tako da se kombinacija ii pojavljuje mnogo češće od AA ili Ai. Dakle, vjerovatnoća sparivanja ii je veća od sparivanja Ai, zbog čega je krvna grupa 0 najčešća.

Related Post

Ostavi komentar