Klinički centar Crne Gore (KCCG) planira da kuhinju “prepusti” privatniku, uvođenjem ketering službe. Da li će se “uvođenje privatnog partnera” u servis za pripremu i distribuciju hrane i na koji način odraziti na trenutno 59 zaposlenih, još uvijek nije poznato. Iz Kliničkog centra svakako obećavaju da će voditi računa da radnici budu zbrinuti “u skladu sa zakonskim propisima i u njihovom najboljem interesu”, pišu Dnevne novine.

Troškovi 1.6 miliona eura

Naime, prema informacijama Dnevnih novina, najveća zdravstvena ustanova u zemlji već je početkom godine inicirala uvođenje “outsourcing” partnera, i tražila prenošenje nezdravstvenih usluga iz zdravstvenog sistema u dijelu pripreme i distribucije hrane. To znači da privatizacija čeka i servis za rublje, odnosno vešeraj.

“Ukupni troškovi Kliničkog centra za oba servisa su viši od 1,6 miliona eura”, , navedeno je u dokumentu koji je ta ustanova dostavila Ministarstvu zdravlja.

Inicijativu sa analizom rada servisa kuhinje i vešeraja KCCG je uputio zdravstvenom resoru, koji je tražio dopunu i formalno dostavljanje materijala, kako bi kao takav mogao biti dostavljen Vladi na razmatranje.

“Klinički centar je tokom januara tekuće godine pokrenuo inicijativu prema resornom Ministarstvu za uvođenje ‘outsourcing’ partnera. Menadžment je analizirao rad servisa za pripremu i distribuciju hrane koja obuhvata prikaz kadra, opreme i pripadajućih troškova, te na osnovu iste uputio nadležnom organu dokumentaciju za provođenje postupka”, potvrdila je Dnevnim novinama direktorica KCCG Zorica Kovačević.

Prenošenjem nezdravstvenih usluga iz zdravstvenog sistema u dijelu pripreme i distribucije hrane, kako je objasnila, ima za cilj povećanje kvaliteta, produktivnosti i smanjenja, odnosno racionalizaciju troškova.

Servis za pripremu i distribuciju hrane najveće zdravstvene ustanove u Crnoj Gori, ističe Kovačević, ima 59 zaposlenih.

“Jedno od najznačajnih pitanja je pitanje zaposlenih u servisu, pri čemu će se voditi računa da svi zaposleni budu zbrinuti u skladu sa zakononskim propisima i u njihovom najboljem interesu”, istakla je Kovačević.

Ona je kazala i da se dnevno u kuhinji Kliničkog centra pripremi po tri obroka za pacijente, oko 120 užina i 230 obroka za dežurno osoblje.

“Na godišnjem nivou pripremi se 818.882 obroka za pacijente i 83.308 za zaposlene”, kazala je Kovačević.

Iz resora na čijem je čelu Kenan Hrapović potvrdili su Dnevnim novinama da im se Klinički centar obratio sa predlogom za uvođenje privatnog partnera u servis za pripremu i distribuciju hrane, odnosno kuhinju, i tom prilikom, dostavio pregled ukupnih troškova tog i servisa za održavanje rublja. Procijenjeni ukupni troškovi iznose, kako su saopštili, 1.644.835,60 eura, odnosno Servis za održavanje rublja 492.594,74 eura, a Servis za pripremu i distribuciju hrane 1.152.240,86 eura.

“Zaključeno je da dostavljeni materijal nema formalnu kompletnost i da će po dobijanju koncesionog akta od Kliničkog centra, Ministarstvo zdravlja, u skladu sa Zakonom o koncesijama, dostaviti Vladi Crne Gore kompletnu dokumentaciju na dalje postupanje”, saopštili su DN iz Ministarstva.

Dostavljena radna verzija elaborata

Oni pojašnjavaju da je u cilju ispunjavanja uslova propisanih Zakonom o koncesijama, Klinički centar dostavio Ministarstvu zdravlja radnu verziju elaborata urađenog za usluge outsourcinga kuhinje i vešeraja u toj ustanovi.”Analizom dostavljenih nacrta elaborata, konstatovano je da su isti ispoštovali zakonsku formu u smislu sadržaja dokumenta, s tim da je neophodna dopuna i unapređenje istog, a da je pojedine segmente potrebno detaljno obraditi. Takođe, konstatovano je da dostavljeni elaborati ne sadrže priloge koji su sastavni dio koncesionog elaborata shodno zakonu, odnosno, kako su rekli, analizu opravdanosti ostvarivanja javnog interesa davanjem koncesije, sa pokazateljima da koncesija obezbjeđuje javni interes i analizom alternativnih mogućnosti pružanja usluga; pokazatelje da planirana koncesija obezbjeđuje odgovarajuću vrijednost za uloženi novac; analizu procjene i uravnoteženja rizika između koncedenta i koncesionara; procjenu potrebe učešća koncedenta u ulogu koncesionog društva (vrsti i obimu uloga); te izvještaj sa javne rasprave”, objasnili su iz Ministarstva, uz napomenu da je oblast javno privatnog partnerstva u crnogorskom zdravstvu prepoznata strateškim dokumentima i to “Strategijom javno-privatnog partnerstva u zdravstvu Crne Gore za period 2014-2017”, “Strukturnim reformama u zdravstvenom sistemu sa akcionim planom za period 20152017 godine” i “Master planom razvoja zdravstva Crne Gore 2015-2020”. Tim dokumentima je predviđeno, kako su rekli, da se obavljanje nezdravstvenih usluga povjerava privatnim partnerima.

Related Post

Ostavi komentar