Često sebe preispitujemo da li se dovoljno zdravo hranimo, da li bi nešto trebalo da promijenimo u svom načinu ishrane i kakav je zaista kvalitet namirnica koje unosimo u organizam.

U današnjem modernom dobu, kada nam se nudi obilje različite hrane u hipermarketima, teško je odoljeti, sačuvati čvrst karakter i ostati dosljedan, tj. hraniti se potpuno zdravo i ne prekršiti pravila zdravog načina ishrane.

Kako se procjenjuje kvalitet jedne namirnice i koliko je ona zdrava?

Procjenjuje se na osnovu njene energetske (broj kalorija) i nutritivne vrijednosti (sadržaj ugljenih hidrata, proteina i masti), prema sadržaju korisnih sastojaka (minerali, vitamini, esencijalne aminokisjeline) ali i na osnovu njene sposobnosti da u našem organizmu proizvede alkalnu – baznu ili kisjelu sredinu.

Namirnice se, na osnovu kisjelog potencijala, dijele na:

  • alkalne – u organizmu stvaraju alkalnu / baznu sredinu
  • kisele – dovode do povećanog stvaranja kisjeline

Da li je neka namirnica kisjela ili alkalna određuju njihove PRAL i NEAP vrijednosti.

PRAL vrijednost ili ‘’Potential renal acid load’’ u prevodu znači ‘’Potencijalno opterećenje bubrega kisjelinama’’ i zapravo ukazuje u kom stepenu određena namirnica opterećuje naše bubrege kisjelinom.

NEAP vijrednost ili ‘’Net endogenous acid production’’ odnosno u prevodu ‘’Neto endogena produkcija kisjelina’’ pokazuje u kom stepenu jedna namirnica proizvodi kisjelinu u našem organizmu.

Veće PRAL I NEAP vrijednosti ukazuju na veći kisjeli potencijal određene namirnice.

Postoje tabele sa PRAL i NEAP vrednostima gdje možemo tačno da vidimo da li je neka namirnica kisjela ili bazna i u kom stepenu je kisjela.

PRAL vrijednosti namirnica:

Alkalne
namirnice
PRAL
zelje -19,5627
pasulj -14,4771
suvo grožđe -14,4592
spanać -11,8446
peršun -11,1267
krompir -8,6483
avokado -8,6116
kupus -7,4486
banane -6,9369
šargarepa -5,7103
kivi -5,6194
bundeva -5,6070
ribizla -5,2320
brokoli -5,1734
lubenica -5,0694
celer -5,0399
paprika -5,0347
paradajz -4,6569
luk -4,9863
nar -4,7945
zova -4,7376
pečurke -4,5190
kajsije -4,3310
limun -4,3130
pomorandža -3,9390
breskva -3,1161
zelena salata -2,9803
jagode -2,9103
kupine -2,8039
bijeli luk -2,6466
šljive -2,6220
krastavac -2,4265
malina -2,4070
ananas -2,3354
kruške -2,2048
jabuke -1,9206
brusnice -1,3729
borovnice -1,0444
Neutralne
namirnice
PRAL
riblje ulje 0
Kisjele
namirnice
PRAL
jogurt 0,1727
mlijeko 0,2128
puter 0,3575
hljeb 1,0600
ovas 2,8739
krem sir 3,8525
jagnjetina 4,4118
teletina 4,9628
pica 5,5824
šunka 6,6140
makaroni 6,9256
pirinač 6,9808
ćureće meso 7,3663
kus-kus 7,6004
rakovi 8,3724
pileće meso 8,7281
riba 9,1860
jaja 9,4162
sir 11,0195
raž 11,9514
pšenica 12,2622
svinjsko meso 12,4381
juneće meso 12,5339
mocarela sir 16,4904
kačkavalj 21,2867
puding 85,3939

Sve namirnice čije su PRAL vrijednosti manje od 0 (negativne) su alkalne ili bazne. Namirinice sa PRAL vrijednošću 0 su neutralne, a namirnice čije su PRAL vrijednosti veće od 0 (pozitivne) su kisjele.

Da li zdrava ishrana podrazumijeva konzumiranje isključivo alkalnih namirnica? Naravno da ne. U tzv. kisjele namirnice spade i meso, koje je važan izvor proteina kao i mliječni proizvodi – visok izvor kalcijuma, te ih nikako ne bi trebalo izbaciti iz ishrane.

U našoj ishrani treba da budu zastupljene i kisele i alkalne namirnice, s tim što alkalnih namirnica treba da bude procentualno više. Smatra se da je optimalno kada je taj odnos 70:30 u korist alkalne hrane. Znači idealno bi bilo ukoliko bi u našoj ishrani bilo zastupljeno 70% alkalnih namirnica, ili jednostavnije pojašnjeno kupovinu namirnica bi trebalo 70% da obavimo na pijaci (voće, povrće, salata), a 30% u hipermarketima.

Interesantno je da npr. limun, iako je kisjelog ukusa, spada u alkalne namirnice jer su jedinjenja limuna – citrati zapravo alkalna jedinjenja sa visokim alkalizujućim efektom, prenosi portal Preventiva.rs.

Ishranom u kojoj preovlađuju alkalne namirnice stvaraju se uslovi za optimalan kisjelo-bazni balans u organizmu, čime se jača imunitet i smanjuje mogućnost obolijevanja od malignih i kardiovaskularnih oboljenja, dijabetesa, osteoporoze i kamena u bubregu..

Naših 7 savjeta za očuvanje kiselo-bazne ravnoteže organizma bi bili:

1. Hranite se raznovrsno

2. Potrudite se da u Vašoj ishrani preovlađuju voće i povrće

3. Jedite što češće zeleno povrće (brokoli, zelje) i zelenu salatu

4. Neka peršun bude redovni začin u Vašim jelima

5. Meso i mliječne poizvode uzimajte redovno ali u umjerenim količinama

6. Popijte svakodnevno limunadu od jednog limuna bez šećera

Autor: Mr ph. Zdenka Vuković, Conseko

Ostavi komentar