ŠTA TREBA RADITI:

Dijete treba kupati u prijatnoj toploj vodi na sljedeći način:

  •   stavite dijete u kadicu sa toplom vodom
  •   temperatura vode mora da bude PRIJATNA djetetu, (NE prohladna voda, – tj. dijete ne smije da se ježi)
  •   kvasite dijete sunđerom tako da se voda sliva sa površine tijela
  •   to ponavljajte po 10 minuta u jednom satu
  •   tuširanje prijatnom toplom vodom tokom 10 minuta ima sličan efekat
  •   Treba davati povećanu količinu tečnosti.
  •   Treba dati sirup za obaranje temperature (paracetamol- Efferalgan, Febricet, ili ibuprofen-Brufen)

ŠTA NE TREBA RADITI:

  • Ne treba dijete masirati rakijom ili alkoholom.
  • Ne treba davati djetetu aspirin ili bilo koji lijek koji sadrži acetil salicilnu kiselinu (Andol)
  • Ne treba držati dijete u budnom stanju po svaku cijenu
  • Ne treba davati lijek za obaranje temperature pri 37,5 C

IBUPROFEN (BRUFEN) I PARACETAMOL (FEBRICET, EFFERALGAN)?


KOMBINOVANA PRIMjENA?

Aktuelne preporuke Američke akademije za pedijatriju za primjenu antipiretika pojavile su se u martu 2011. U tom trenutku još uvek nije zauzet jasan stav o kombinovanoj primeni paracetamola i ibuprofena u obaranju povišene temperature zato što su studije koje treba da potvrde korist i procjene potencijalni rizik još uvjek bile u toku.
Istraživanja sprovedena među roditeljima ali i ljekarima pokazala su da postoji velika šarolikost vezana za doze, razmak između doza (neko je davao oba lijeka istovremeno, a drugi su davali na 2, 3, 4 ili 6 h).

Preliminarni rezultati studija pokazuju da je efekat kombinovanog davanja ova dva lijeka bolji nego kod davanja samog ibuprofena. Naime, nakon 6 h od početka primjene kombinovane terapije 83 % djece bilo je bez temperature, a nakon 8 sati 81% u poređenju sa 58%, odnosno 35% u grupi koja je dobijala samo ibuprofen. Uz to, grupa roditelja čija su djeca dobijala kombinovanu terapiju bila je pod manjim stresom. Potrebno je, međutim, da se završe ostale studije da bi se zauzeo konačni stav kojim bi se roditeljima savjetovale doze i razmaci između njih.

Postoji bojazan da ovakav pristup samo podstiče fobiju od temperature koja postoji kod roditelja, a i da postoji rizik od greške kod kombinovane (naizmjenične) primjene lijekova i mogućnost predoziranja jednog od njih.

Budući da je osnovni cilj davanja antipiretika, zapravo, poboljšanje opšteg stanja djeteta, roditeljima treba da je glavni zadatak u periodu povišene temperature da paze da dijete bude dobro hidrirano obezbjeđujući doboljan unos tečnosti i da pomno prate znake koji bi mogli ukazati na nepovoljni rezvoj bolesti, a ne da obore temperaturu po svaku cijenu.

DIJETE DANIMA IMA PO JEDAN SKOK TEMPERATURE DO 37,2-37,3 C BEZ DRUGIH ZNAKOVA BOLESTI

Ovo se ne smatra povišenom temperaturom u pravom smislu te riječi. Riječ je, najčešće, o nešto višem nivou bazalnog metabolizma koji imaju neke osobe. Kad roditelje takvog djeteta pitam: ”Šta Vas navodi da svom djetetu iz dana u dan mjerite temperaturu?”, očekujući da otkrijem još neki simptom bolesti, dobijam odgovor:” Pa samo želim da vidim da li opet ima temperaturu”, ili ” Izgleda mi da je vruće”.

Povišena temperatura malo iznad 37C (do 37,5) često je predmet nepotrebnog skupog ispitivanja i razlog za neprimjerenu brigu roditelja.

DA LI JE VAŽNO DA IZMERIMO TEMPERATURU PRECIZNO?

Tačna visina temperature nije od presudnog značaja za procjenu koliko bolest ugrožava dijete, koliko je to OPŠTE STANJE djeteta.

Pogledajte kako dijete izgleda! Ako van epizoda povišene temperature ne izgleda loše, ponovo je veselo, nije klonulo, situacija nije ozbiljna.

Često čujem roditelje koji kad im kažem da bolest nije ozbiljna, jer dijete nije izmenjenog opšteg stanja, kažu: ”To ništa ne znači, jer on/ona je takav i na 39,7C! Njega/nju ništa ne može da oborii!” Upravo o tome se radi: to što je dijete u stanju da jurca po kući i sa povišenom temperaturom govori o njegovoj moći da se nosi sa bolešću. Bolest je ujvek teška onoliko koliko joj imuni sistem dozvoli. Izgled djeteta je, zato, važniji kriterijum na osnovu koga zaključujemo o težini bolesti od tačne visine temperature.

DA LI JE TEMPERATURA 37,6-37,9C tzv. ”NISKA TEMPERATURA” OPASNIJA OD VISOKE?

Ovo je jedan od mitova vezanih za temperaturu. Naime, često se čuje od roditelja : ”Ima onu nisku temperaturu što lomi”.

Smatra se da mit o tome da je blago povišena temperatura znak ozbiljne bolesti potiče iz doba kada je tuberkuloza harala. Ona je često bila praćena tom ”nisko” povišenom temperaturom. Međutim, u dječijem uzrastu, ovakva temperatura uglavnom govori o tome da dijete ima dobre mehanizme odbrane od infekcije.

DA LI JE POVIŠENA TEMPERATURA OPASNA?

Povišena temperatura SAMA PO SEBI uglavnom nije opasna. Dijete od nje ima koristi u odbrani od napadača- bakterija i virusa.

Opasnost može da postoji, ali ne od same povišene temperature, već od bolesti koja ju je izazvala. Međutim, veoma često roditelji se panično plaše baš temperature.

Zato treba znati sledeće: Postoje lake bolesti sa veoma visokom temperaturom i nasuprot tome, ozbiljne bolesti praćene lagano povišenom temperaturom.

Ukratko, visina temperature ne govori obavezno o tome kolika opasnost prijeti djetetu. Ljekar će procijeniti opasnost od bolesti.
Jedna od opasnosti tokom povišene temperature (nezavisno od vrste bolesti koja ju je izazvala) je opasnost od gubitka tečnosti- DEHIDRACIJE.

Djetetu traba davati tečnosti što češće i obući ga lagano.

DA LI POVIŠENA TEMPERATURA MOŽE DA OŠTETI MOZAK DJETETA?

MIT: VISOKA TEMPERATURA MOŽE DA OŠTETI MOZAK

ČINJENICA: TEMPERATURA, SAMA PO SEBI NE OŠTEĆUJE MOZAK

Mozak bebe može trpjeti i pojednostavljeno rečeno ”biti oštećen”, ali ne povišenom temperaturom nego, eventualno, pratećom dehidracijom (gubljenjem tjelesne tečnosti, ako dijete ima visoku temperaturu, a ne uzima dovoljno tečnosti).

Takođe, produženi napad padavice tokom povišene tjelesne temperatuer- febrilne konvulzije, ako traju duže od 30 minuta (takozvani febrilni epileptični status) zbog nedovoljnog snabdijevanja mozga kiseonikom mogu da dovedu do oštećenja nekih struktura u centralnom nervnom sistemu.

Do oštećenja mozga djeteta može doći ukoliko je razlog za skok temperature infekcija centralnog nervnog sistema: meningitis ili encefalitis. U tim okolnostima je OSNOVNA BOLEST, a ne temperatura kao prateća pojava bolesti razlog za oštećenje mozga.

Ukratko, sama po sebi, povišena temperatura neće oštetiti mozak dobro hidriranog djeteta, koje nema infekciju centralnog nervnog sistema i koje nema produžene febrilne konvulzije (fras).

Ostavi komentar